Vežbe za razvoj fine motorike

Pokreti su rezultat ali i uslov razvoja centralnog nervnog sistema pa bi detetu trebalo pružiti  i  omogućiti uslove za intezivne i bogate aktivnosti.

VAŽNO!!! RAZVOJ FUNKCIJE ŠAKE I DIFERENCIJACIJA MIŠIĆA PRSTIJU DIREKTNO UTIČE NA RAZVOJ GOVORA I INTELEKTUALNIH FUNKCIJA KOD DETETA.

U periodu do tri meseca

Iznad kreveta deteta i u kolicima dok ono leži, treba postaviti šarene igračke koje će mu privlačiti pažnju. Ono će ih fiksirati pogledom  i pratiti njihovo pomeranje. Takođe dete treba podsticati da pruža ruke prema njima i nastoji da ih dohvati.

U 3. mesecu života

Kada detetu u ruke stavimo zvečku ono je čvrsto drži i nehotice njome trese. Samostalno hvatanje stimulišemo tako što igračkom dodirujemo ili blago lupkamo gornji deo šake deteta što izaziva pružanje prstiju i pokušaj hvatanja. Najbolje je da igračku koju bi želeli da dete dohvati postavimo na razdaljini od 20 cm. od detetovih očiju i da ta igračka bude u jakom kontrastu sa okolinom. Za razvoj pokreta dohvatanja, majka sa detetom u naručju sedi za stolom na kome se nalaze raznobojne kocke i dok se majka igra sa njima dete je posmatra što ga provocira da pruža ruke ka njima. Od ovog perioda pa tokom celog perioda ranog detinjstva kocke su nezaobilazna igračka. Dovođenje detetovih ruku u njegovo vidno polje,usmeravanje pogleda na sopstvene ruke,učiniće da dete počinje da se igra sa njima, ono širi i skuplja prste, ukršta ih, prelazi rukama preko lica itd.

U 4. mesecu života

Igra sa raznobojnim lopticama koje se pomeraju u svim pravcima koristi se da bi dete naučilo da ih prati pogledom. Kada dete dohvati igračku obema rukama je prinosi do usta. Igračke koje se nude detetu moraju da budu veće kako bi u činu dohvatanja dete bilo uspešno,što doprinosi njegovom zadovoljstvu. Igra sa kockama se nastavlja u petom mesecu života deteta te usaglašavanje vidnih i kinestetskih serija dovodi do sve bolje vizuomotorne kontrole,pa dolazi do sve boljeg usmeravanja pokreta prilikom dosezanja i hvatanja predmeta.

U 6. mesecu života

Dete se uči da hvata predmete različitih veličina,težina, oblika što dovodi do sve veće opozicije palca. Potrebno je igračke postavljati nešto dalje od deteta kako bi ono uložilo napor da ih dohvati i menjati im položaj napred-nazad, levo-desno. Stimulišemo dete da ih prihvati u obe ruke, premešta iz ruke u ruku, uzima, razbacuje, lupka njima, stavlja ih u usta itd. Ako dete već može da sedi ,sve ove vežbe treba izvoditi u sedećem položaju.

U 7.Mesecu života

Stimulišemo dete da dok drži u svakoj ruci po jednu kocku, pogledom prati igru sa ostalim kockama. Ako se na sto stavi prevrnuta šolja učimo ga da je hvata za dršku  i podiže, ispod se može staviti sitna igračka kako bi se igra učinila zanimljivom.

U 8.Mesecu života

Dok se majka  i dete igraju zajedno, majka počinje namerno da baca neke igračke na pod, podstičući dete da  i ono to isto uradi, majka dodaje igračke nazad a dete ih ponovo baca i uživa u igri. Detetu se može ponuditi kutija napunjena igračkama koje ono vadi iz kutije, razgleda, stiska, proizvodi različite zvuke, baca pri čemu majka sakuplja igračke  i vraća ih u kutiju. Odrasli obavezno učestvuju u igri deteta, podstičući ga i pružajući mu pomoć u ovladavanju novim pokretima  i čineći igru zanimljivijom.

U 9. i 10. mesecu života

Koristimo sve pokrete i položaje kojima je deta do tada ovladalo, pa ga podstičemo da dohvati i udaljene igračke, kako bi se ono naginjalo napred-nazad, u stranu, prevrtalo se iz sedećeg u ležeći položaj, puzalo i  podizalo u stojeći položaj. U cilju postizanja bolje kontrole motorike prstiju koriste se igre prstima u kojima majka i dete međusobno dodiruju jedan po jedan prst. Na ovom uzrastu učimo dete da istražuje predmete ispruženim kažiprstom tako što majka prvo okreće igračku, opipava, pa onda povlači ispruženim kažiprstom po njoj, zatim to radi tako što uzima ručice deteta i zajedno istražuju a onda igračku nudi detetu da samostalno istražuje.

Krajem prve godine

Detetu nudimo prstenove sa širokim otvorom koje ono stavlja na stalak, zatim razne posude sa poklopcima koje će ono otvarati, slikovnicu sa debelim listovima da je lista, papir da ga gužva, cepa, olovku da prvo zajedno sa majkom a zatim samostalno šara po papiru.

Stimulacija razvoja fine motorike se nastavlja idalje u drugoj, trećoj godini života kroz igru, takmičenja, uz muziku, pljeskanje i razne aktivnosti što doprinosi stimulaciji celokupnog psiho-motornog razvoja kao i razvoju govora deteta.