Nedostatak pažnje i koncentracije kod dece

Veoma čest problem,zbog kojeg mi se roditelji obraćaju,je nedostatak pažnje i
koncentracije kod dece. U svakodnevnom razgovoru je čest izraz „hiperaktivno
dete“, kojim se negativno opisuje razigrano, aktivno, raspoloženo, srećno dete
čije ponašanje je najčešće sasvim u redu i čak poželjno. ADHD ili poremećaj
pažnje sa hiperaktivnošću je neurorazvojni poremećaj koji ima 3 karakteristike:

• Smanjena pažnja
• Hiperaktivnost
• Impulsivnost

Simptomi se javljaju već oko treće godine ali se najčešće primećuju kada je
dete malo starije, u predškolskom uzrastu ili sa polaskom u školu kada obaveze
postanu brojnije i veće.

Dete koje ima smanjenu pažnju:

• Nema dovoljnu koncentraciju na času ili pri aktivnostima u vrtiću
• Brzo počinje da se dosadjuje
• Ne završava zadatke
• Ne sluša,ne pazi na času
• Ne prati uputstva
• Gubi stvari
• Zaboravlja
• Deluje odsutno

Hiperaktivnost se ogleda kroz :

• nemogućnost mirnog sedenja za stolom
• dete se vrpolji, okreće se, ustaje, šeta
• bučno je, preterano priča
• stalno je u pokretu, trči
• ima nervozne pokrete nogama i rukama, lupkanje, cupkanje

Impulsivnost se ogleda u tome što dete:

• upada u reč
• odgovara bez pitanja
• ne može da sačeka svoj red
• prekida razgovor, igru ili aktivnost
• nestrpljivo je, smeta drugima
• ne ume da kontroliše bes, često plače, vrišti, lupa glavom, baca
• predmetevrlo burno reaguje

Veliki broj dece ispoljava hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje u
nekom periodu. Za decu mladjeg uzrasta je tipično da imaju kratku pažnju i da
ne mogu da u nekoj aktivnosti učestvuju dugo. Čak i kod starije dece pažnja
zavisi često od zainteresovanosti. Isto važi i za hiperkativnost. Mala deca imaju
više energije a i pojedina deca imaju više energije i aktivnija su od svojih
vršnjaka. Ne znači da dete ima ADHD ako se po energiji razlikuje od ostale
dece.

Deca koja imaju poteškoća u školi,u učenju i nedostatak pažnje ali su dobro
prilagođena u porodici, vrtiću ili školi i imaju socijalno prihvatljivo ponašanje sa
vršnjacima najčešće nisu deca sa ADHD sindromom.

Isto važi i za hiperaktivno dete koje ima ispade u ponašanju kod kuće ali u školi
i sa drugarima je sve u redu i bez problema. Kod te dece se mora obratiti
pažnja na njihov socio-emocionalni razvoj, prisustvo stresa ili anksioznosti što
je vrlo česta pojava.

Uzroci anksioznosti kod dece su:

• vaspitni stilovi roditelja koji su kruti, previše strogi ili previše zaštitnički i
  pritiskajući
• svađe roditelja, razvod
• odvajanje od roditelja
• rođenje brata ili sestre
• polazak u vrtić ili školu
• prelazak u drugi vrtić ili školu
• selidba
• smrt bake/deke/kućnog ljubimca
• prirodne katastrofe, epidemije, bolesti

Posledice anksioznosti:

• zaostajanje u školi
• povlačenje u sebe, promene ponašanja
• narušene veze sa drugarima
• narušeno zdravlje, smanjen imunitet
• poremećaj pažnje
• smanjena koncentracija
• loše navike u ishrani
• poremećaj spavanja

A opet, jedna od najozbiljnijih posledica lošeg sna i kvaliteta spavanja je razvoj
anksioznosti i tako u krug.
Nesanica podrazumeva nedovoljnu dužinu sna, loš kvalitet sna.
Dobar i kvalitetan san omogućava deci zdrav rast i razvoj, zdrave navike u
ishrani, povećanje sposobnosti pažnje, pamćenja, učenja, obavljanja zadataka
brže i sa manje grešaka.