Hipertonus kod beba

ŠTA JE TONUS MIŠIĆA?

Beba još u stomaku  majke  pravi pokrete telom, rukama i nogama.  Tonus mišića prati se  i procenjuje tokom trudnoće, a na rođenju se procenjuje u 1. i 5. minutu u okviru Apgar skora. Mišićni tonus odnosno napetost mišića je uvek prisutan u ljudskom telu, on pomaže da se telo održi u određenom položaju i takođe omogućava pokrete. Mišićni tonus je otpor pasivnim pokretima ekstremiteta. Mišićni tonus kod beba kao i kod odraslih mora biti fiziološki, odnosno u granicama normale. Međutim, on može da bude smanjen (hipotonus) ili povišen (hipertonus).

Uzroci poremećaja tonusa mišića bebe mogu biti razni, a ako se poremećaji u mišićnom tonusu ne prepoznaju na vreme dete počinje da zaostaje u fizičkom razvoju a zatim i u intelektualnom, jer su motorne veštine usko povezane sa razvojem kore velikog mozga.

VAŽNO!!! Kako prepoznati  hipertonus (ekstremnu mišićnu napetost)?

Bebini mišići su zategnuti, telo je preterano napeto, beba se ne opušta ni dok spava, ruke su pritisnute uz grudi, noge su savijene ka stomaku, pesnice su čvrsto stegnute, od rođenja beba drži glavu jer ima hipertonične mišiće vrata.

Nekada beba, ako se uhvati za ruke, može da zauzme sedeći položaj već u prva tri meseca. Tu reakciju roditelji uglavnom dočekaju sa oduševljenjem, misleći da je beba već spremna za sedenje, što nikako nije dobro u tom uzrastu.

Ako se postavi na stomak jako će podizati glavu unazad i verovatno će da se okrene na leđa (iako je to moguće tek sa osam meseci, kada je u pitanju normalan motorni razvoj). Roditelji opisano ponašanje i reakcije bebe shvataju kao znak naprednog psihofizičkog razoja što nije tačno! Važno je obratiti pažnju na položaj glave kada beba leži na leđima i na boku jer se često dešava da tada zabacuje glavu unazad i da se izvija, to je takozvani opistotonus koji roditelji moraju da prepoznaju i da sprečavaju.

TRETMAN

Pravilnim uzimanjem, nošenjem, adekvatnim položajima pri povijanju, korigovanjem položaja pri spavanju i odgovarajućom stimulacijom, problem hipertonusa može uspešno da se prevaziđe. Jako je važno da roditelji, naročito mame, shvate da je potrebno dosta strpljenja i upornosti, a najvažnije je, da beba ne oseti njihovu uznemirenost, brigu ili strah.

Tretman hipertonusa se sprovodi na više načina. Kroz vežbe, tople kupke, masažu i hidroterapiju.

Vežbe

Vežbe za bolji razvoj beba koje su stimulativne i za rešavanje problema hipertonusa, možete pogledati OVDE ).

Važno je: Pažljivo pogledati i pročitati opise vežbi, jer vežbe treba pravilno i u kontinuitetu  raditi, da bi bile delotvorne! Savet: idite na redovne kontrole.

Tople kupke – svako veče

Svako veče kupajte bebu na sledeći način:

Čistom vodom koja je toplija, više od 37 stepeni, znači, 38 ili 39 stepeni, sipajte malo više vode kako biste bebi lepo potopili celo telo (sve osim glave). Savet: kupke i sapuni se preporučuju jednom nedeljno. Potapanje bebe u toplu vodu treba da traje dvadesetak minuta (proveravajte temperaturu vode i dosipajte toplu čim se voda prohladi). Soba gde se kupa beba treba da bude dobro zagrejana!Pričajte bebi, pevajte i komunicijajte dok se kupa-potapa u vodi…

Savet: dok traje kupanje i dok beba posle tretmana ne zaspi, pustite tihu muziku (preporučujemo Mocarta).

Blagotvorna masaža bebe

Nakon tople kupke, uljem za bebe počnite da masirate bebu i to „niz dlaku“, tj. rukice i nogice masirate ka dole – ka prstićima celom dužinom, blagim pokretima. U toku masaže, kontakt ruku mame ili tate i bebinog tela ne treba da se prekida. Ruke prethodno zagrejte, nemojte da budu hladnije od već zagrejanog bebinog tela. Masirajte bebu u toploj sobi, oko petnaestak minuta, uz prijatnu tihu muziku. Primenjujte i aromaterapiju, koristeći aromatično ulje mandarine ili lavande. Nakon toga, beba će lako i prijatno zaspati.

Plivanje i hidroterapija kao pomoć kod hipertonusa

Plivanje je sjajan podsticaj – stimulacija  grube motorike kod deteta. Plivanje poboljšava i osećaj ravnoteže i koordinaciju pokreta (vestibularna stimulacija) i držanje tela, a preporučuje se i kod blažih i težih deformiteta, kao što su iščašeni kukovi, deformiteti grudnog koša, kičmenog stuba i stopala.

Plivanje pomaže kod uspostavljanja telesne šeme kod dece, poznavanja delova tela, orijentacije u prostoru, usmeravanje i održavanje pažnje, koncentracije… Plivanje se ekstremno preporučuje od 3. meseca bebe ako beba ima dijagnostikovan hipertonus (već posle prve kontrole kod pedijatra, nakon 1. Meseca, pedijatar može da uputi na terapeutsku proceduru – plivanje od 3. Meseca).