Auditivna stimulacija, stimulacija čula sluha

Razvoj olfaktornih, auditivnih nervnih završetaka počinje u dvanaestoj nedelji intrauterinog života deteta. Od 25. nedelje intrauterinog života dete čuje zvuke i zato je jako bitno da mu se tada roditelji obraćaju, da mu pričaju, puštaju muziku ili sviraju. U Slovačkoj, u porodilištima ili kada je beba u inkubatoru u odsustvu majke postavljaju se lutke koje proizvode zvuk otkucaja srca. Primećeno je da se baba tada smiruje, da ima ujednačeno disanje i rad srca.
Podsticanje deteta da manipuliše zvučnim igračkama da izvodi motorne radnje  koje proizvode zvuk pljeskanje, tapšanje, cepkanje papira, zvedckanje, udaranje o različite podloge, slušanje muzike, njihanje tela po ritmu, diskriminacija zvukova zatvorenih očiju, prepoznavanje i lokalizacija izvora zvuka spada u vežbe auditivne stimulacije.

Akustičke vežbe
Skretati detetu pažnju na jake zvukove i šumove kao što su:
– motor automobila
– automobilska sirena
– zvono sa ulaznih vrata
– zvono telefona
– grmljavina
– dečije dozivanje, jak smeh ili plač
– šuštanje vode
– zveckanje ključevima
– lavež pasa
– mjaukanje mačke
– mukanje krava
– muzika sa televizora ili radija
– lupanje čekića
– tapšanje dlanovima
– izazivanje zvuka na bubnju ili malim muzičkim instrumentima
– kucanje na vrata ili lupanje po stolu
– glas majke, oca…
– pljuštanje kiše
– grgotanje vode u čaši
– škripa vrata
– slušanje malih ritmičnih recitacija uz takt i melodiju
– dozivanje vlastitog imena, imena dece…
– slušanje naziva nekih predmeta koje dete često uotrebljava
– prepoznavanje istih zvučnih instrumenata prema zvuku
Detetu naglo skrenuti pažnju na zvuke koji se spontano javljaju, a koje sami proizvedemo. Planirati tako da ih dete čuje sa raznog odstojanja i da budu različitog intenziteta.

Akustičke vežbe koje služe kao opomena od opasnosti moraju se strpljivo ponavljati i strogo vezivati za situaciju: “Pec!”, “Stani!”, “Ne diraj!”, “Beži!”.