Posledice dugotrajne upotrebe računara
Posledice koje na psihomotorni razvoj deteta ostavlja dugotrajno sedenje ispred računara.
Moderan način života nameće nam svima, pa tako i deci da veći deo dana provede sedeći. Prvo u školi, a zatim i kod kuće, uz pametne uređaje i igrice. Zdravstvene posledice kod dece koja veći deo dana provode na ovaj način mimo opšte slabosti čitave muskulature,gojaznosti, skolioze, kifoze, lordoze, oštećenja vida usled zračenja, jeste nedovoljno razvijena grafomotorika. Kod ove dece zbog nedovoljno diferenciranih mišića šake, opozicije palca, dolazi do nepravilnog držanja olovke i obrnutog smera pisanja. Kod dece uzrasta od 7 godina sa pisanjem prvih slova dolazi do izražaja ovih smetnji koje se inteziviraju prilikom diktata. Tada dete zbog nepravilnog hvata olovke i brzine pisanja prvo iskrivi ruku u ručnom zglobu, zatim čitavu ruku u zglobu lakta i ramena, zatim iskrivi trup u stranu. Ove nepravilnosti se najčešće primete u drugom polugodištu prvog razreda ili početkom drugog razreda, ali u poslednjevreme i kasnije početkom trećeg pa čak i petog razreda sa prelaskom na predmetnu nastavu. Tada stručni tim škole pedagozi i psiholozi na sugestiju nastavnika dete upućuju u nadležni dom zdravlja na pregled defektologa koji procenjuje da li je u pitanju suspektnadisgrafija. U najvećem broju slučajeva uzrok je nedovoljno razvijena koordinacija pokreta koja nastaje zbog sve manje upotrebe olovke u predškolskom i ranom školskom uzrastu a sve dužom upotrebom računara i igrica.
Ovakvim načinom života dolazi do organskih posledica na svim nivoima i sistemima.
Kod dece koja su u fazi rasta i razvoja dugotrajno sedenje i neaktivnost imaju štetniji uticaj nego kod odraslih. Deca u ovom periodu trebaju biti što više aktivna i ispitivati svoju okolinu, u igru uključiti i razviti što više mašte. Naboj energije koji se u ovom periodu javlja kod njih treba iskoristiti i usmeriti na adekvatnu fizičku aktivnost i u skladu sa interesovanjemdece. Na našim prostorima uglavnom postoje predrasude da je fizička aktivnost potrebnijadečacima nego devojčicama, što nije tačno. U periodu rasta i razvoja i dečacima i devojčicama je podjednako neophodna fizička aktivnost. U ovom periodu kroz različite aktivnosti deca razvijaju telesnušemu, lateralizovanost, grubu motoriku, finu motoriku orijentaciju u prostoru,koordinaciju pokreta, pažnju, pamćenje, mišljenje. Kako je sve ovo u osnovi daljeg razvoja, kod dece jako je bitan i neophodan adekvatan razvoj svakog segmenta, jer svaki od njih sa svojim kašnjenjem dovodi do daljeg kašnjenje i smetnji kako u tom segmentu tako i u drugim, jer su kod dece motorika, kognicija, socijalna i emocionalna zrelost međusobno povezani i uslovljeni.
U današnje vreme deca sve manje igraju sa vršnjacima, dok se više zabavljaju uz "ekrane". Kod dece koja odrastaju uz igrice koja su sve više agresivnog sadržaja javlja se loša socijalizacija. Svoju energiju koja se zbog višečasovnogstatičnog položaja gomila, decaispoljavaju kroz neadekvatno ponašanje i emocionalno su nepristupačniji. Ova deca uglavnom imaju izgrađen svoj svet i nisu raspoloženi za saradnju, deljenje, niti imaju izgrađenu empatiju. Mogu u slučaju da im se uskrati korišćenje računara, tableta, telefona i drugih tehničkih uređaja da postanu destruktivni, agresivni, čak autodestruktivni, skloni samopovređivanju, impulsivni, nervozni, razdražljivi, netolerantni, skloni konfliktnim ispadima, često plačljivi sa napadima besa bez samokontrole.
U današnje vreme deca sve manje igraju sa vršnjacima, dok se više zabavljaju uz "ekrane". Kod dece koja odrastaju uz igrice koja su sve više agresivnog sadržaja javlja se loša socijalizacija. Svoju energiju koja se zbog višečasovnogstatičnog položaja gomila, decaispoljavaju kroz neadekvatno ponašanje i emocionalno su nepristupačniji. Ova deca uglavnom imaju izgrađen svoj svet i nisu raspoloženi za saradnju, deljenje, niti imaju izgrađenu empatiju. Mogu u slučaju da im se uskrati korišćenje računara, tableta, telefona i drugih tehničkih uređaja da postanu destruktivni, agresivni, čak autodestruktivni, skloni samopovređivanju, impulsivni, nervozni, razdražljivi, netolerantni, skloni konfliktnim ispadima, često plačljivi sa napadima besa bez samokontrole.
Zbog nedovoljno razvijene mašte, dosadno im je, ne umeju da organizuju svoje vreme i popune ga drugim aktivnostima jer im nista drugo osim igrica nije interesantno, i čak kada su u mogućnosti ne iniciraju kontakt sa vršnjacima i ne umeju da sklapaju poznanstva, to sve dovodi do smanjenog socijalnog kontakta, neadekvatne socijalizacije, poremećaja pažnja i emocionalnogsazrevanja. Greške roditelja u ovakvim situacijama je što ne istraju u svojim zabranama, već zbog detetovogneadekvatnog ponašanja ili plača odustaju, i dete se na taj način vraća za računar ili televizor, što kasnije i uči kao način ponašanja na koji dolazi do svog cilja , u ovom slučaju tehničkih uređaja.
U ovakvim slučajevima na roditeljima je najveća odgovornost da dovedu i obezbedeuslove za adekvatan razvoj njihove dece. Potrebno je posvetiti deci pažnju, izdvojiti vremena za njih i pored napornog radnog dana. Roditeljima pored obaveze obezbeđivanja sredstva za račune, hranu, odeću, putovanja i drugih stvari, treba biti obaveza ali i zadovoljstvo da usmeravaju razvoj svoje dece i da ga isprate što se najbolje postiže provođenjem vremena sa njima. Osmišljavati kako na najbolji mogući način ispuniti detovovreme u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima, odabir adekvatnog sporta ili sportske aktivnosti, radionicama za razvoj pažnje, kognitivnih sposobnosti, mišljenja, percepcije. Potreban je što češći boravak u prirodi i bavljenje svim rekreativnimaktivnostima u njoj.
Potrebno je razviti svest odraslih kako roditelja tako i nastavnika da je neophodna posećenost časova fizičkog vaspitanja i kulture, i uvesti veći broj časova fizičkog u toku radne nedelje, neophodno je bar jedan čas svakoga dana, a izbaciti uobičajenu kaznu učiteljica ukidanja časa fizičkog celogodeljenja zbog neadekvatnog ponašanja jednog ili više učenika.
